Интегрисане академске студије стоматологије за стицање назива доктора стоматологије трају шест година или 12 семестара. Активна настава се изводи у облику: предавања, вежби и осталих облика наставе (семинара, колоквијума, консултација, предиспитних вежби) и истраживачког рада у оквиру израде дипломског рада.

Ангажовање студента у студијском програму интегрисаних акадeмских студија стоматологије, остварује се кроз активну наставу и изражено је бројем од 360 ЕСПБ бодова. Имплементација ЕСПБ извршена је према систему у коме сваки предмет може имати различит број бодова, али укупан број бодова, свих предмета, у једној академској години износи 60. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности за постизање циља и исхода предмета, а студент остварује бодове, предвиђене за предмет у току преиспитних активности и након завршног испита.

Курикулум (наставни план) студијског програма интегрисаних академских студија стоматологије обухвата 50 предмета. Овај програм садржи обавезне и изборне предмете као и завршни дипломски рад. Обавезних предмета има 42, изборних предмета 8 и дипломски рад.

ЦИЉЕВИ

Општи циљеви

Основни циљ интегрисаних академских студија за доктора стоматологије је оспособљавање студената, кроз истраживање и образовање, за примену стручних и научних достигнућа у превенцији, дијагностици и лечењу обољења стоматогнатог система. Исто тако, промовисање здравог начина живота као и унапређење стандарда здравствене заштите људи од стране компетентних и квалитетних стручњака и научника у области стоматологије.

Знање и вештине које се стичу у току студија стоматологије имају за циљ да студентима омогуће:

  • Стицање базе знања, као и примену истог у корист пацијента;
  • Промовисање здравља и стицање знања о болестима као и њихову превенцију у контексту улоге доктора стоматологије у очувању оралног здравља сваког појединца у друштвеној заједници;
  • Довољно познавање основних клиничких вештина, како у дијагностици тако и у терапији стоматолошких обољења;
  • Познавање и демострирање професионалних ставова ради постизања високих стандарда стоматолошке праксе.

Кроз студиски програм студенти треба да стекну способност за јасно презентовање стечених знања, ефикасно коришћење ресурса и времена, способност за тимски рад као и за ефикасно решавање актуелних стоматолошких проблема.Стечено знање као и усвојене вештине уз професионалне ставове ће омогућити доктору стоматологије већу самосталност и сигурност у будућем раду.

ИСХОДИ УЧЕЊА

Стицањем стручног назива доктор стоматологије, дипломирани студенти ће моћи самостално да раде у здравственим установама на пословима који захтевају високо академско образовање другог степена.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • Дипломирани студент стоматологије треба да поседује знање и разумевање: етичких и правних питања релевантних за стоматолошку праксу, организацију, управљање и обезбеђивање стоматолошке здравствене заштите укључујући квалитет услуга, економска и социјална питања, принципе клиничког поступања, укључујући збрињавање различитих група пацијената.
  • Дипломирани студент стоматологије требало би да демострира следеће ставове важне за стоматолошку праксу:
  • свест о етичкој и моралној одговорности у збрињавању сваког пацијента;
  • свест да доктор увек треба да тежи највишем могућем квалитету збрињавања пацијената;
  • свест o личним и професионалним ограничењима као и вољност да се потражи помоћ увек када је потребна;
  • свест о значају сопственог здравља и његовом утицају на способност квалитета обављања стоматолошке праксе.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • Студент стиче компентенцију у успостављању релација стоматолог- пацијент
  • Студент стиче способност да адекватно обради дате анамнестичке податке укључујући све важне чињенице у вези са пацијентом.
  • Студент стиче способност обављања комплетног, самосталног стоматолошког прегледа пацијената.
  • Студент стиче способност и спроводи све дијагностичке и терапеутске процедуре како је то дефинисано планом и програмом академских студија.
  • Студент стиче способност да на систематски начин процени резултате дијагностичких процедура и да диференцира типичне од атипичних налаза, као и да развије како дијагностичке тако и терапијске процедуре збрињавња пацијената са различитим патолошким стањима из домена стоматологије
  • Студент стиче способност вербалног и писаног комуницирања како са пацијентима тако и са колегама
  • Студент стиче способност за превенцију оралног здравља пацијената посебно код ризичних група, али и код осталих категорија.
  • Студент стиче способности идентификације фактора ризика обољевања или повређивања, те у складу са тим, одређује стратегију превенције поменутих фактора као и иницијативни третман најугроженијих пацијената.

Посебни исходи процеса учења треба да изграде и унапреде:

  • Посебне способности за комуникацију са људима, како у групи тако и појединачно
    Промовисање професионалних , хуманих и етичких односа према пацијенту и колеги, без предрасуда у односу на језик, културу, расу, пол и социјални стасус;
  • Потреба да се пацијенту, са пуно одговорности, даје компетентна информација о његовом здравственом стању и плану терапије;
  • Поштовање индувидуалног права пацијента да одбије третман или учешће у наставним или истраживачким поступцима;
  • У складу са етичким кодексима струке чувања тајности пацијентових података третирајући их као поверљиве и одавање истих само у случајевима предвиђеним законском регулативом;
  • Поседовање и коришћење сазнања да од пацијента добије информације о болести као и кроз консултације са лицима која се о њима брину;
  • Поседовање свести и поштовање улоге других здравствених и социјалних радника
  • Свесност о значењу тимског рада и лидерства у њему.

По завршетку студија стоматологије од лекара се очекује да разуме значај научних основа и открића у стоматологији, да би их применио у одлучивању заснованом на доказима, кроз самостално и креативно решавање клиничких проблема у пракси, критичко коришћење литературе из области стоматологије као и најновијих информационо-комуникационих технологија.

УПИС СТУДЕНАТА

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности.

У прву годину интегрисаних академских студија за доктора стоматологије може се уписати лице које има одговарајуће средње образовање у четворогодишњем трајању, заузме одговарајуће место на ранг листи у оквиру броја студената који Факултету одобри Влада за упис у прву годину, и има уверење о здравственом стању.

Одговарајућим средњим образовањем сматра се завршена гимназија и школе здравственог и ветеринарског усмерења у четворогодишњем трајању.

Страни држављанин се може уписати на студијске програме под истим условима као и домаћи држављанин.

Конкурс за упис студената спроводи комисија за упис коју именује декан на предлог Наставно – научног већа Факултета.

Ближе одредбе поступка и начина спровођења пријемног испита уређују се посебним актом који доноси Савет Факултета.

Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија полаже пријемни испит. На пријемном испиту полаже хемију и биологију.

Редослед кандидата за упис у прву годину студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту.

Јединствена ранг листа кандидата по студијским одесцима објављује се на огласној табли факултета и доставља се Универзитету.

НАЧИН И ВРЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студије се изводе у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Школску годину чине два семестра, од којих сваки траје 15 наставних недеља и 6 недеља за консултације, припрему испита и испите. Студије се изводе према Плану извођења наставе који, за сваку школску годину, доноси Наставно-научно веће Факултета. Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова.

Стоматолошко образовање се остварује у оквиру десет семестара кроз различите облике активне наставе (предавања илустрована слајдовима и видео клиповима и практична настава, самосталног рада студената на моделима и са пацијентима у различитим животним добима, интерактивне наставе, као и кроз израду завршног дипломског рада којим студент остварује 6 ЕСПБ.). Курикулум овог студијског програма обезбеђује студентима стицање знања из биолошких, биомедицинских и стоматолошких научних грана, практичне вештине и професионалне ставове потребне за њихов самостални рад у својству доктора стоматологије.

ТРАЈАЊЕ И ОБИМ СТУДИЈА

Студијски програм је организован кроз семестре; има укупно 10 семестара, односно 5 година студија. Студијски програм чине 17 двосеместралних и 36 једносеместралних предмета. Свака година студија има изборне предмете и 6-8 обавезних предмета. Обавезни предмети чине обавезно језгро студијског програма, док се за изборне предмете студенти самостално опредељују.

За сваки од предмета је дефинисан број часова активне наставе, као и број ЕСПБ, према стварном оптерећењу студената. Дипломском раду је такође додељено одговарајући број ЕСПБ (6 ЕСПБ).

Садржај предмета студијског програма је заснован на најновијим сазнањима из одговарајућих дисциплина, тако да је оријентисан ка пацијенту, као средишту интересовања теоријске и практичне стоматологије.

У курикулуму је предвиђен и начин оцењивања у складу са актуелним законом о високом образовању: најмање 30% оцене студент остварује кроз предиспитне активности. Такође су предвиђене и нове методе наставе: проблем-оријентисана настава и рад у малој групи.

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ СТУДЕНАТА

У току предиспитних обавеза у семестру тј. години врши се континуирана провера знања (оцењује се присуство и активност на теоријској и практичној настави, резултати на вежбама, семинарима, тесту, колоквијуму), а коначна оцена се утврђује на испиту. У току ових активности студент остварује поене на основу којих формира коначну оцену.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена (нумерички једнако оцени 10). Остварени поени у току предиспитних обавеза се признају све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. У току семестра (године) се врши континуирана провера знања, а коначна оцена се утврђује на испиту. Током наставе знање се проверава на колоквијумима, семинарима, тесту и другим облицима провере знања из одређених целина наставног предмета, као и на завршном испиту. Испитни колоквијум је облик провере знања којим се детаљно проверава знање из већег заокруженог дела обављене наставе из појединог предмета. У сваком семестру могу се организовати до два испитна колоквијума.

Положени испитни колоквијум, у виду оствареног кредита, признаје се све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. При комбинованим облицима испита (писмени, практични, усмени) студенту се признају сви претходно положени облици (писмени и практични) у наредним испитним роковима за претклиничке предмете и само писмени део, на испитима клиничких предмета до краја школске године. Ако је испит писмени и усмени, оцена на писменом испиту сачињава најмање 50% укупне оцене.

Ако је испит писмени, практични и усмени, оцена на писменом испиту сачињава најмање 20% укупне оцене. Завршни испит се у структури поена за основне предмете може вредновати са највише 50% укупног броја поена. Завршни испит се у структури поена за остале предмете може вредновати са највише 30-40% укупног броја поена.

  • Оцена 10 (изузетан) за остварених 95-100 поена
  • Оцена 9 (одличан) за остварених 85-94 поена
  • Оцена 8 (врло добар) за остварених 75-84 поена
  • Оцена 7 (добар) за остварених 65-74 поена
  • Оцена 6 (довољан) за остварених 55-64 поена
  • Оцена 5 ( није положио) за остварених 0-54 поена