Основне академске студије здравствене неге

Основне академске студије здравствене неге за стицање академског стручног звања организатор здравствене неге, трају четири године или 3255 часова теоретске и практичне наставе, самосталног рада студента и праксе у здравственим установама и израде дипломског рада, у складу са Директивом 2005/36/ЕК Европског парламента и Савета Европе од 07.септембра 2005. о признавању професионалних квалификација у делу који се односи на медицину.

Студијски програм нуди студентима најновија стручна, односно научна сазнања из медицинске области и здравствене неге. Студијски програм је свеобухватан и целовит , састоји се од обавезних и изборних предмета и истовремено је усаглашен са сличним акредитованим програмима у земљи и окружењу.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Медицински факултет Универзитета у Приштини тежи да постане развијена високошколска установа у области поља медицинских наука, која по квалитету и обиму рада неће заостајати за установама сличне врсте развијених европских земаља.

У складу са највишим стандардима који су прописани и важе у развијеним европским земљама, Медицински факултет ће стално побољшавати квалитет oбразовног процеса, као и даљи развој научне и здравствене делатности.

Студијски програм основних академских студија здравствене неге за организатора здравствене неге који се спроводи на Медицинском факултету у Приштини биће стално осавремењиван, у складу са развојем научне и медицинске мисли и прилагођавањем потребама савременог друштва.

У циљу лакше и ефикасније размене стечених знања, идеја, најновијих достигнућа у области наставно-образовне и здравствене делатности, Медицински факултет у Приштини ће сарађивати са осталим медицинским факултетима у земљи и иностранству.

За обезбеђење одговарајуће уџбеничке литературе за своје студенте, Медицински факултет ће развијати сопствену издавачку делатност. Упоредо са тим, Медицински факултет ће развијати медицинску периодику кроз издавање научно-стручног часописа и учинити доступнијом научну и стручну литературу из области здравствене неге.

Крајњи циљ свих делатности Медицинског факултета је стварање квалитетних организатора здравствене неге, који су усвојили највише стручне, етичке и професионалне стандарде.

ЦИЉЕВИ

Општи циљеви

Студијски програм основних академских студија за организатора здравствене неге треба да обезбеди квалитетно студирање и образовање кадрова здравствене струке, који ће моћи да одговоре изазовима савремене медицинске праксе, кроз перманентно праћење савремених научних токова и достигнућа. Исто тако, циљ студијског програма је и омогућавање преношења савремених знања, метода и научних техника које се примењују у развијеним европским универзитетским центрима.

Посебни циљеви

Да оптималним планом и програмом кроз теоретску,а пре свега практичну наставу профилише будуће организаторе здравствене неге у савремене сараднике, који ће захваљујући адекватном медицинском знању из области биомедицине и здравствене неге, али и додирних подручја, успешно планирати и спроводити здравствену негу болесника по усвојеном процесу здравствене неге;
Да будућим организаторима здравствене неге, поред савременог теоријског и практичног знања и вештина, пружи и опште допунско образовање кроз изборне предмете, семинаре и едукативне семинаре;
Да будућим организаторима здравствене неге у склопу савремене едукације и менторског рада омогући перманентну едукацију и примену научних сазнања из области биомедицине, а посебно здравствене неге;
Да се кроз процес образовања, код будућих организатора здравствене неге развија вештина комуникације, тимског рада, решавање организационих проблема у процесу здравствене неге, употреба савремених информационих технологија, као и методологије истраживања уз неговање духа хуманости, посвећености и етичности.

ИСХОДИ УЧЕЊА

Организатор здравствене неге након дипломарања оспособљен је за самосталан рад у оквиру здравствене неге у свим специјалистичким дисциплинама. Организатор здравствене неге учествује у припреми болесника за дијагностичке поступке, а посебно код софистицираних дијагностичких метода. Делокруг рада организатора здравствене неге обухвата и поступак расподеле редовне медикаментозне и ампулиране терапије. У свом раду организатор здравствене неге спроводи психолошку потпору пацијента и породице, посебно код тешких болесника. Организатор здравствене неге оспособљен је за организацију и вођење медицинске документације у делокругу здравствене неге, спровођење процеса здравствене неге, као и обављање научно-истраживачког рада и примену научних резултата у пракси.

Опште и предметно-специфичне компетенције студената:

По завршетку основних студија здравствене неге, организатор здравствене неге ће бити компетентан да прихвати здравље као основну вредност човека, а здравствену негу као основни мото свог позива. Основне академске студије здравствене неге омогућују дипломираним студентима да могу радити самостално у државним или приватним установама. Њихова делатност обухвата стручне области: интерне медицине, хирургије, педијатрије, психијатрије, гинекологије и акушерства, инфективних болести и др.

Организатор здравствене неге је оспособљен:

За самостални рад да као високостручни здравствени радник примени теоријска знања и вештине у свим видовима опште неге болесника укључујући мере унапређења здравља и спречавања болести у примарној здравственој заштити: у амбуланти и кућним условима и у општим и специјализованим болницама и центрима.
Да руководи тимом за здравствену негу и координира рад са осталим тимовима и сарађује са стручњацима са високим образовањем у процесу дијагностиковања и лечења оболелих и повређених.
Да организује дневне радне задатке и води одговарајућу администрацију.
Да стечена знања и искуства пренесе на друге чланове тима.
Да стечена знања и вештине усмери ка обављању научноистраживачког рада и примену научних резултата у пракси и о томе обавештавају стручну и научну јавност.
Да прати стручну литературу и настави студије на дипломским академским студијама.
Да поштује принципе професионалне етике и да ради на њиховој афирмацији и код других чланова тима.
Да буде оспособљена за средњошколског професора здравствене неге уколико је имао више од 17 ЕСПБ из педагошких наука.

УПИС СТУДЕНАТА

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности.

У прву годину интегрисаних академских студија за доктора стоматологије може се уписати лице које има одговарајуће средње образовање у четворогодишњем трајању, заузме одговарајуће место на ранг листи у оквиру броја студената који Факултету одобри Влада за упис у прву годину, и има уверење о здравственом стању.

Одговарајућим средњим образовањем сматра се завршена гимназија и школе здравственог и ветеринарског усмерења у четворогодишњем трајању.

Страни држављанин се може уписати на студијске програме под истим условима као и домаћи држављанин.

Конкурс за упис студената спроводи комисија за упис коју именује декан на предлог Наставно – научног већа Факултета.

Ближе одредбе поступка и начина спровођења пријемног испита уређују се посебним актом који доноси Савет Факултета.

Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија полаже пријемни испит. На пријемном испиту полаже хемију и биологију.

Редослед кандидата за упис у прву годину студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту.

Јединствена ранг листа кандидата по студијским одесцима објављује се на огласној табли факултета и доставља се Универзитету.

НАЧИН И ВРЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студије се изводе у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Школску годину чине два семестра, од којих сваки траје 15 наставних недеља и 6 недеља за консултације, припрему испита и испите. Студије се изводе према Плану извођења наставе који, за сваку школску годину, доноси Наставно-научно веће Факултета. Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова.

Стоматолошко образовање се остварује у оквиру десет семестара кроз различите облике активне наставе (предавања илустрована слајдовима и видео клиповима и практична настава, самосталног рада студената на моделима и са пацијентима у различитим животним добима, интерактивне наставе, као и кроз израду завршног дипломског рада којим студент остварује 6 ЕСПБ.). Курикулум овог студијског програма обезбеђује студентима стицање знања из биолошких, биомедицинских и стоматолошких научних грана, практичне вештине и професионалне ставове потребне за њихов самостални рад у својству доктора стоматологије.

ТРАЈАЊЕ И ОБИМ СТУДИЈА

Студијски програм је организован кроз семестре; има укупно 10 семестара, односно 5 година студија. Студијски програм чине 17 двосеместралних и 36 једносеместралних предмета. Свака година студија има изборне предмете и 6-8 обавезних предмета. Обавезни предмети чине обавезно језгро студијског програма, док се за изборне предмете студенти самостално опредељују.

За сваки од предмета је дефинисан број часова активне наставе, као и број ЕСПБ, према стварном оптерећењу студената. Дипломском раду је такође додељено одговарајући број ЕСПБ (6 ЕСПБ).

Садржај предмета студијског програма је заснован на најновијим сазнањима из одговарајућих дисциплина, тако да је оријентисан ка пацијенту, као средишту интересовања теоријске и практичне стоматологије.

У курикулуму је предвиђен и начин оцењивања у складу са актуелним законом о високом образовању: најмање 30% оцене студент остварује кроз предиспитне активности. Такође су предвиђене и нове методе наставе: проблем-оријентисана настава и рад у малој групи.

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ СТУДЕНАТА

У току предиспитних обавеза у семестру тј. години врши се континуирана провера знања (оцењује се присуство и активност на теоријској и практичној настави, резултати на вежбама, семинарима, тесту, колоквијуму), а коначна оцена се утврђује на испиту. У току ових активности студент остварује поене на основу којих формира коначну оцену.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена (нумерички једнако оцени 10). Остварени поени у току предиспитних обавеза се признају све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. У току семестра (године) се врши континуирана провера знања, а коначна оцена се утврђује на испиту. Током наставе знање се проверава на колоквијумима, семинарима, тесту и другим облицима провере знања из одређених целина наставног предмета, као и на завршном испиту. Испитни колоквијум је облик провере знања којим се детаљно проверава знање из већег заокруженог дела обављене наставе из појединог предмета. У сваком семестру могу се организовати до два испитна колоквијума.

Положени испитни колоквијум, у виду оствареног кредита, признаје се све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. При комбинованим облицима испита (писмени, практични, усмени) студенту се признају сви претходно положени облици (писмени и практични) у наредним испитним роковима за претклиничке предмете и само писмени део, на испитима клиничких предмета до краја школске године. Ако је испит писмени и усмени, оцена на писменом испиту сачињава најмање 50% укупне оцене.

Ако је испит писмени, практични и усмени, оцена на писменом испиту сачињава најмање 20% укупне оцене. Завршни испит се у структури поена за основне предмете може вредновати са највише 50% укупног броја поена. Завршни испит се у структури поена за остале предмете може вредновати са највише 30-40% укупног броја поена.

Оцена 10 (изузетан) за остварених 95-100 поена
Оцена 9 (одличан) за остварених 85-94 поена
Оцена 8 (врло добар) за остварених 75-84 поена
Оцена 7 (добар) за остварених 65-74 поена
Оцена 6 (довољан) за остварених 55-64 поена
Оцена 5 ( није положио) за остварених 0-54 поена