Интегрисане академске студије првог и другог степена, за стицање академског стручног звања доктор медицине, трају шест година или 4705 часова теоретске и практичне наставе, самосталног рада студента и праксе у здравственим установама у складу са Директивом 2005/36/ЕК Европског парламента и Савета Европе од 07.09. 2005. о признавању професионалних квалификација у делу који се односи на докторе медицине.

Студијски програм нуди студентима најновија стручна, односно научна сазнања из медицинске области. Студијски програм је свеобухватан и целовит , састоји се од обавезних и изборних предмета и истовремено је усаглашен са сличним акредитованим програмима у земљи и окружењу.

ЦИЉЕВИ

Општи циљеви

Основни циљ интегрисаних академских студија за доктора медицине је оспособљавање студената, кроз истраживање и образовање, за примену стручних и научних достигнућа у превенцији, дијагностици и лечењу болести. Исто тако, промовисање здравог начина живота као и унапређење стандарда здравствене заштите људи од стране компетентних и квалитетних стручњака и научника у области биомедицине.

Посебни циљеви су:

  • усвајање и ефикасна примена знања заснованих на научним принципима и емпирији;
  • стицање знања о биолошким функцијама организма, етиологији и патогенези болести;
  • познавање основних клиничких вештина (узимање анамнезе од болесника, стицање специфичних вештина за извођење свеобухватног физичког и психолошког прегледа);
  • стицање специфичних вештина за лечење болести, интерпретацију клиничких и лабораторијских налаза;
  • стицање специфичних вештина за извођење одређеног броја основних дијагностичких и терапијских процедура;
  • развити вештину комуникације и способност употребе савремених информационих технологија за добробит пацијената;
  • усвајање принципа професионалног понашања;
  • развити способност индивидуалног рада и рада у малој групи за научноистраживачки рад;
  • стечена знања ће омогућити студентима да се укључе у процес континуиране медицинске едукације и даљег перманентног стручног и научног усавршавања и напредовања у струци и науци.

ИСХОДИ УЧЕЊА

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне делатности.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • аналитичког размишљања у решавању медицинских и здравствених проблема и предвиђању последица;
  • овладавања основним методама и процедурама превенције, дијагностике и терапије болести;
  • овладавања методама, поступцима и процесима научно-истраживачког рада у медицини;
  • развоја критичког и самокритичког мишљења и приступа;
  • примене стечених знања у пракси;
  • развоја комуникационих способности и спретности, као и сарадње са ужим и међународним окружењем;
  • уочавања и исправног решавања професионалних етичких дилема.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • темељног познавања, разумевања и критичког прихватања биолошких и медицинских принципа функционисања живих система;
  • решавања конкретних здравствених и медицинских проблема правилним; коришћењем научних метода и поступака;
  • повезивања знања из различитих области медицине и њихова примена у пракси;
  • праћења и практичне примене најновијих достигнућа у струци и науци;
  • развоја специфичних вештина и спретности у употреби знања у одговарајућем подручју;
  • употребе савремених информационо – комуникационих технологија у овладавању знањима одговарајућег подручја.

По завршетку студија медицине од лекара се очекује да разуме значај научних основа и открића у медицини, да би их применио у медицинском одлучивању заснованом на доказима, кроз самостално и креативно решавање клиничких проблема у пракси, критичко коришћење медицинске литературе као и најновијих информационо-комуникационих технологија.

УПИС СТУДЕНАТА

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности. У прву годину интегрисаних академских студија за доктора медицине може се уписати лице које има одговарајуће средње образовање у четворогодишњем трајању, заузме одговарајуће место на ранг листи у оквиру броја студената који Факултету одобри Влада за упис у прву годину, и има уверење о здравственом стању.

Одговарајућим средњим образовањем сматра се завршена гимназија и школе здравственог и ветеринарског усмерења у четворогодишњем трајању.

Страни држављанин се може уписати на студијске програме под истим условима као и домаћи држављанин.

Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија полаже пријемни испит. На пријемном испиту полаже хемију и биологију.

Редослед кандидата за упис у прву годину студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту.

НАЧИН И ВРЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм се састоји од 35 обавезних и 24 изборних предмета (од којих студент бира 12).

Настава по предметима на студијском програму је подељена у 12 семестара и реализује се кроз предавања илустрована слајдовима и видео клиповима, рад у малој групи, демонстрацији и самосталном извођењу лабораторијских и клиничких вештина, као и друге облике наставе и стручну праксу у трајању од шест година.

Израдом завршног рада, на крају студијског програма, студент остварује 6 ЕСПБ.

ТРАЈАЊЕ И ОБИМ СТУДИЈА

Студијски програм је организован кроз семестре; има укупно 12 семестара, односно 6 година студија. Већина предмета су једносеместрални. Свака година студија има обавезне и изборне предмете. Обавезни предмети чине обавезно језгро студијског програма, док се за изборне предмете студенти самостално опредељују. Програмом је такође предвиђена стручна пракса.

За сваки од предмета је дефинисан број часова активне наставе, као и број ЕСПБ, према стварном оптерећењу студената. Дипломском раду је такође додељено одговарајући број ЕСПБ ( 6 ЕСПБ).

Садржај предмета студијског програма је заснован на најновијим сазнањима из одговарајућих дисциплина, тако да је оријентисан ка болеснику, као средишту интересовања теоријске и практичне медицине.

У курикулуму је предвиђен и начин оцењивања у складу са актуелним законом о високом образовању: најмање 30% оцене студент остварује кроз предиспитне активности. Такође су предвиђене и нове методе наставе: проблем-оријентисана настава и рад у малој групи.

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ СТУДЕНАТА

Током студирања, сваки студент савлађује студијски програм полагањем испита. На овај начин студент стиче одређени број ЕСПБ бодова, у складу са студијским програмом медицинске науке. Сваки појединачни предмет у студијском програму носи одређени број ЕСПБ бодова, који студент стиче када са успехом положи испит.

Број ЕСПБ бодова утврђује се на основу радног оптерећења студента у савлађивању одређеног предмета применом јединствене методологије високошколске установе за све предмете. Успешност студената у савлађивању одређеног предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима.

Максималан број поена који студент може да оствари на предмету је 100. Студент стиче поене на предмету кроз рад у настави, испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита. Испуњавањем предиспитних обавеза током наставе, студент стиче минимално 30 а максимално 70 поена. Сваки предмет из студијског програма има јасан и објављен начин стицања поена. Начин стицања поена током извођења наставе укључује број поена који студент стиче по основу сваке појединачне врсте активности током наставе или извршавањем предиспитне обавезе и полагањем испита.

Укупан успех студента на предмету изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан). Оцена студента је заснована на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, а према квалитету стечених знања и вештина.